Preponsko jahanje
Preponsko jahanje je disciplina nastala u drugoj polovini XVIII veka. Prva zvanična preponska utakmica je održana za vreme petodnevnog sajma u Islingtonu u Londonu 1876. godine. Konji koji su učestvovali, predhodno su prikazani na izložbi.
OD IZLOŽBE DO TURNIRA
Mada ljudi jašu konje već oko 3000 godina, relativno skoro su se dosetili da ih teraju da preskaču prepreke na koje naiđu. Preskakanje prepona, disciplina koja se iz ove ideje razvila je zato još nova u poređenju sa ostalim granama konjičkog sporta. Nastala je u drugoj polovini XVIII veka, kada su sve brojnije ograde između imanja postale zgodne, svuda prisutne prepone, a skakanje je prvi put u istoriji pomenuto u jednom francuskom priručniku za jahače izdatom 1788. godine. Prošlo je gotovo stotinu godina od prvog zapisa o preskakanju prepona do trenutka kad je ovaj sport zvanično priznat.
Irska, zemlja iz koje je potekao stiplčez, (ravna galopska trka sa prirodnim preponama) je bila domaćin prvog preponskog takmičenja, održanog u sklopu godišnje izložbe konja koju je organizovalo Royal Dublin Society 1865. godine. Konji i jahači su se takmicili u dve kategorije – u preskakanju visinskih i širinskih prepona.
Otprilike u isto vreme slična takmičenja održavana su i u Rusiji, a potom u Francuskoj, mada se program učesnika utakmice održane u Parizu 1866. god. sastojao od defilea i preskakanja prirodnih prepreka na obližnjoj livadi.
Devet godina kasnije, čuvena Francuska Konjička Škola u Saumuru je uključila preskakanje prepona u program svoje haute ecle - visoke škole jahanja. Preponsko jahanje se u Engleskoj u početku moglo videti samo u sklopu poljoprivrednog sajma, a prva zvanična preponska utakmica je održana za vreme petodnevnog sajma u Islingtonu u Londonu 1876.godine. Konji koji su učestvovali, predhodno su prikazani na izložbi. U SAD je prvo zvanično takmičenje u preskakanju prepona održano na Nacionalnoj izložbi konja na Madison Square Garden u Njujorku 1883. godine.
Ovaj šou je održan do današnjih dana.
Krajem XIX veka novi sport je bio široko rasporedjen. U Nemačkoj su se takmičenja održavala u svim većim gradovima. Druge moderne Olimpijske igre održane u Parizu 1900. godine, imale su u svom programu tri vrste preponskih utakmica - visinsku, širinsku i skakanje za nagradu. Već sledeće godine u Torinu je održan prvi zvanični međunarodni konjički turnir, na kojim su gosti, nemački konjički oficiri, odmerili snage sa italijanskim kolegama. Godine 1906. podnet je zahtev da se preponsko jahanje za stalno uključi u program Olimpijskih igara, pošto ga na igrama u St.Loisu 1904. uopšte nije bilo. Članovi olimpiskog komiteta složili su se da uključe konjički sport u program igara koje su se održavale U Londonu 1908.godine. Prijavilo se 88 takmičara iz osam zemalja ali je u poslednjem trenutku ovaj sport izbačen sa Olimpijade. Srećom, nije se odustajalo. Sledeće igre pripale su Štokholmu, a na kongresu Organizacionog komiteta 1909. odine, u program Olimpijskih igara su uvrštene tri discipline konjičkog sporta - dresura, three day event (militari) i preskakanje prepona.
NAČIN BODOVANJA
Preponski sport današnjice za svoju popularnost kod gledalaca verovatno mnogo duguje i činjenici da je suđenje veoma jednostavno. Svaki posmatrač može da registruje i sabere kaznene poene (osim na vodenom rovu gde još uvek postoji poseban sudija) i otprilike proceni ko će biti u plasmanu. Česte izmene i dopune pravilnika, kao i osnivanje Svetske konjicke federacije (FEI - International Federation for Equestrian Sports) su približili ovaj sport i ljudima koji se njime ne bave. Međutim, suština je ostala ista; ČOVEK I KONJ, SJEDINJENI U ZAJEDNIČKOM NAPORU, U NEDOSTATKU VIDLJIVIH KONKURENATA POKUŠAVAJU DA POBEDE SEBE.